Država – neprijatelj br. 1?

Već je dovoljno rečeno (pa i na ovom sajtu) o Medijskoj studiji, na raznim virtuelnim punktovima dostupnoj javnosti jos od početka varljivog leta 2010. Svoje skromno mišljenje o njoj sažeo bih ovako: prvi deo te studije (snimak/presek stanja, dijagnoza problema...poređenja/rešenja/pouke iz EU, posebno iz domovina 3 autora Studije) gotovo ni po čemu nije sporan, ohrabrujuće potvrđuje ono što većina ovdašnjih medijskih profesionalaca zna „na sopstvenoj koži“i bez obzira kako se prema tome određuju, koristan je uvidom u EU-kontekst; drugi deo (preporuke) međutim bremenit je manama i propustima, otvarajući širok prostor pretpostavci da su tu negativno delovali (makar i nenamerni) uticaji neposrednog naručioca Medijske studije, Ministarstva za KiM (kulturu i medije). Iako sam u manjini onih koji su ovde sve vreme (otkad je početkom o.g. Delegacija EU u Srbiji finansirala pravljenje ove studije) podržavali zamisao da – zarad nepristrasnosti – Studiju rade nesumnjivi stručnjaci iz inostranstva, njihove Preporuke očito su podložne informacijama i kontaktima, ako ne i sugestijama kakve je pripremilo rečeno Ministarstvo. Pošteno preznojeni pitanjima i primedbama domaćih učesnika nedavnih Okruglih stolova, 2 prisutna od ta 3 medijska mEUsketara i sama su to priznala, vajkajući se zbog premalog broja predviđenih radnih dana, nedovoljnog poznavanja lokalne situacije i sl. Neretko su njihova „obrazloženja“bila na nivou našeg kolokvijalnog APP/Ako prođe, prođe („Mi smo samo predložili...u najboljoj nameri...ne znamo da li je to upotrebljivo...“), što je za medijsku zajednicu u Srbiji čak i podcenjujuće.

Pomenute stručne skupove finansirala je britanska ambasada u Beogradu, otud dominacija UK-stručnjaka među izlagačima, što i nije loše – iz najstarije parlamentarne demokratije na svetu, gde je i najstariji javni medijski servis na svetu (BBC, skraćenica od Njihovo pravo da znaju sve). Nažalost, sa tim novcem došlo je inače respektabilno pravilo Chatham House koje ne dopušta medijsko izveštavanje sa skupova; tako su sredstva javnog informisanja bila sprečena da se bave raspravom o sebi, pa sad dobijate prepričavanja i tumačenja kao i ovo moje. „Blokadu“je tvrdoglavo pokušavala da probije Telegrafska Agencija Nove Jugoslavije (za prijatelje, Tanjug), a da je uspela verovatno bi saznali i: formalno nadležni ministar Bradić i doživotni direktor RTS Tijanić imali tipično političarske nastupe (demogagija-digresija-odlazak); predstavnice vladajuće koalicije prošetale toalete i silikone; Ministarstvo za KiM još nerazjašnjenim postupkom (i čijim novcem? za pisanje Strategije?) angažovalo eminentnu audit-firmu PwC/PricewaterhouseCoopers; još postoji (i koprca se, na državnim jaslama) Radio Jugoslavija...pa možda i Radio Atlantida, zašto ne?

Najslabije tačke (tačnije: najveće rupe) Medijske studije i njenih Preporuka su: zanemarivanje štampanih medija (jer je M. za KiM nadležno prvenstveno za elektronske?), degradiranje RTV/elektronskog javnog servisa Vojvodine (trapavost dostojna slona u staklarskoj radnji), tragikomično upiranje da se bez suštinske transformacije spase Tanjug (tragi-, jer će i o tome odlučiti politička zlo-volja), po svaku cenu forsiranje hipijevsko-komunjarskog buljuka regionalnih javnih digitalnih servisa, itd. pod razno.

Ukupni je utisak da se triling EU-eksperata iz petnih žila trudio da – uprkos jasnim i čvrstim EU-zakonima, a ponekad i uprkos zdravom razumu – opravda, očuva i čak poveća državni/politički uticaj na medije, i to najbrutalnijom metodom, direktnog vlasništva! U zaletu su marginalizovali pa i nagazili ustavna prava privatne inicijative/preduzetništva/kapitala, što bi paket-aranžmane „Srbija u Strazburu“(vikend za razgledanje + ponedeljak na sudu) moglo učiniti veoma traženim.

Dobre vesti su: drug Tito, najveći fundraiser naših naroda & narodnosti odavno je umro, pa neke od Preporuka neće zaživeti jer nema ko da ih finansira...osim ako Dinkić izburgija; medijska udruženja (ANEM, N+UNS, NDNV, Lokal Press) su zbila redove i nastupila aktivnije, konstruktivnije i jače nego ikad, iskoristivši manjkavosti organizacije i procedura u hodu. Potonje je tim značajnije jer je od najavljenih 6 O. stolova – iako pod paskom OEBS - održano zapravo samo 4ipo, pa je Ministarstvo za KiM dalo/uzelo džinovski time-out od 2 meseca. Previranja u međuvremenu ne samo da su moguća, nego su i zabrinjavajuće počela, pa do objavljivanja nacrta Strategije nikako ne bi valjalo da medijske profesije ispuštaju ovu temu iz vida.

Dragan Kremer

O autorima tekstova

MC Newsletter
8. oktobar 2010.